ЗОРАН М. ЗЕЧЕВИЋ''ЈОКСИМОВИЋ  Вучића  РАДОСАВ  (1887-1945)''

ЈОКСИМОВИЋ  Вучића  РАДОСАВ

 (1887-1945)

            Учитељ народних школа, Доњовасојевићки првак, национални радник, ратник у три рата, ујединитељ, монархиста, родио се 29. јуна 1887. (1890) у Бучу код Берана, од оца Вучића, земљорадника, и мајке Стојане, рођене Шекуларац, из Курикућа. 

            Основно образовање стекао је у школи код манастира Ђурђеви Ступови, а учитељску (богословску) школу у Београду завршио 1909. године. По завршеној школи постављен је за учитеља приправника у Требаљеву код Колашина  31. јулa 1910., потом као приправник учитељ у источној школској области у Штитарици, школске 1912/13, а онда за учитеља бучичке основне школе до 1914. године. Послије Првог свјетског рата службовао је као учитељ у Баћу, а одатле је 16. фебруара 1923. године премјештен у полицију. Као шеф полицијске испоставе у Рожају заузимао се за подизање школских зграда, тако да су његовим залагањем   постављени темељи за шест школа. За заслуге и ревност у служби одликован је Златном медаљом за грађанске заслуге (1924) и  Орденом Св. Саве петог реда (1936). Брак је склопио са Иконијом-Коном Војиновић септембра 1921. године у манастиру Ђурђеви Ступови. Дјеца, синови: Велимир (1934) дипл. грађ. инж, Владимир (1939) дипл. прав, кћери. Радојка, Чедомила, дипл грађ. инж, Милица и Десанка (1937). Непосредно пред рат (1940) са породицом преселио се у Беране и тамо купио кућу у Гимназијској улици.

            Као редов Бучичке чете Бучичко-виницког батаљона ратовао је у Првом балканском и Првом свјетском рату. Ослобођењем земље, испред беранског округа биран је за посланика Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори одржаној новембра 1918. године. Током међуратног периода обављао је више друштвених и војних функција у Беранама. Био је предсједник Манастирске општине, делегат у Скупштини првог НОО за берански срез. Устаничких дана јула 1941. године активно је учествовао у народном устанку. Након слома устанка и политичке поларизације, у чину мајора, именован је за среског комаданта добровољне антикомунистичке милиције, а априла 1942. године, са организовањем четништва у Беранама, за команданта четничке милиције. Касније је биран за члан националног одбора, среског четничког комаданта, судију Привременог пријеког суда за берански срез. Крајем маја 1943. године као експонирани националиста интерниран је у Италију, у логор Солумоне, гдје је остао до капитулације, након чега се вратио у завичај. Задњих дана рата са четничким јединицама и избјеглицама из Васојевића домогао се Словеније, гдје су га заробили партизани и након кратког судског поступка у Сежани, по пресуди Војног суда као непријатељ нове власти стријељан је маја 1945. године.